Cilj predavanja je identifikacija ključnih poduhvata tri istaknute protagonistkinje istorije umetnosti i umetničke kritike, putem kojih su menjane ustanovljene umetničke vrednosti i proizvođeni novi okviri tumačenja i shvatanja umetnosti. Pod poduhvatom se podrazumeva događaj u smislu u kojem ga je Badju (Badiou) definisao kao intervenciju naspram ustaljenih situacija, a karakter ovih poduhvata biće materijalno dokazan na osnovu dokumentovanih susreta, tekstova i izložbi. Autentičnost poduhvata ili događaja ovih akterki ostvarena je na osnovu njihovog analitičkog razumevanja zatečenih situacija institucija umetnosti unutar kojih su delovale, njihove sposobnosti za preobraženje postojećeg kanona putem mekog prilagođavanja sa ciljem unapređenja standardnih situacija u autentičnu intervenciju. Umesto monografskog istoriografskog pristupa i “kulta ličnosti”, fokus ovog predavanja je na društvenim efektima pojedinačnih događaja u istoriji; na oblicima ospoljavanja autentičnih autoriteta spram ustanovljenih vrednosti, na osnovu ličnog poimanja ustanove, kao i artikulacije društveno političkih pozicija i afiniteta. Dok su prakse Katarine Ambrozić i Irine Subotić konvencionalnije, pošto su bile uslovljene sporijim ritmom muzejskih infrastruktura kojima su pripadale, praksa Biljane Tomić može se odrediti alternativnijim pristupom, a koji je dodatno podržan značajno fleksibilnijim kontekstom Studentskog kulturnog centra. Iako sasvim različite po karakteru, delovanje ovih protagonistkinja odlikuje kosmopolitizam i talenat za međunarodnu diplomatiju, te ih možemo smatrati ključnim tvorcima novih uodnošavanja umetnosti i društva. Tokom predavanja biće razmatran značaj i uloga rodnog identiteta za generisanje drugačijih praksi pomenutih protagonistkinja u profesionalnom prostoru patrijarhalne moći (Lazar Trifunović, Miodrag B. Protić) ali i slobodnijem prostoru ravnopravnosti.